Разумевање механизма моћи којим располаже папа као врховни поглавар Римокатоличке цркве од изузетног је значаја за данашња збуњујућа постхладноратовска догађања. Амерички теоретичар Сидни Хук сматра да је: «католицизам најстарији и највећи тотaлитарни покрет у историји». Укључена је у главне финансијске токове Запада.
Папство само по себи није имало шанси да оствари своје амбиције овладавања светом, чак ни у време постојања папске државе. Били су му потребни савези са моћним државама и владарима, уз чију су помоћ вођени најокрутнији ратови, уз тешку злоупотребу религије. Реганова доктрина конструисана је на бази голе силе, без дубљег философског понирања у суштину светских односа, па и историју сопствене земље, kоја је и сама чедо рволуције. Амерички научни кругови немају, нити су имали, високо мишљење о свом бившем председнику и његовом интелектуалном капацитету.
То су изразили једном духовитом опаском, наиме, да «Реган има више коња на својој фарми, него књига у својој кући». Данас је Реганова доктрина подвргнута критичком преиспитивању. Међутим, остаје чињеница да се кумулативни капацитет Ватикана и Вашингтона показао као веома успешан у фази деструкције Источног блка. Тај талас захватио је и СФРЈ. Идејни архитекта тог рата био је папа Јован Павле II, а САД и EU били су извршни органи. У историјској димензији разарање СФРЈ представља завршну фазу политике коју је Ватикан пројектовао још 1918. У том смислу, овај рат превазилази идеолошке категорије, као што су комунизам или социјализам; точак историје враћен је 100 година уназад.
За разлику од конзистентног и континуираног става Ватикана у односу на Југославију, у политици САД рат против Југославије значи дисконтинуитет, оштар прекид са прошлошћу и заокрет. САД су жртвовале нормативни легитимитет и целокупну универзалну правну инфраструктуру за рачун једне превазиђене шеме, коју је понудио Ватикан. Јалтски споразум имао је ограничен домет, сводио се на биполарну структуру света; правна инфраструктура је нешто сасвим друго, далеко шире. Нормативни систем какав је изграђен после два светска рата садржавао је одређене темељне вредности, универзално прихваћене, као руководећа начела у вођењу конкретне политике. Тај систем је разорен.
Кроз савез Вашингтон-Ватикан није дошло до интеграције политичке и духовне димензије у смислу новог вредносног система, него је реч о класичној алијанси, заснованој на голој сили, у ствари на комбинацији духовног терора и терора високе технологије[1]. Суштину хришћанства чини етика и ненасиље, па се ова алијанса јавља као дубоко антихришћанска.
После успешне битке против комунизма [2] и рата против Југославије[3], на целом простору заједничког деловања САД и Ватикана, остала је духовна и идејна празнина, а појавили су се и први неспоразуму ратних савезника.
Папа своју моћ изводи вербално из «Божанског права» и спроводи кроз симболичку силу као посредник између «неба и земље». САД, које су руковођене кроз револуциу и грађански рат, ауторитет своје власти заснивају на «вољи народа» и спроводе га путем физичке силе, којом располаже.
Геополитика Ватикана и геоекономија у пројекцији стратега глобалистичке идеологје су два супротна пола[4]. Експеримент који су извели одвео је свету у хаос[5], при чему је, како то наводи познати амерички писац Џорџ Вајгл «Америка изгубила морални нерв»[6].
А што се тиче Римокатоличке цркве, ваља се сложити са истакнутим католичким теологом Бруном Секондином да црква «која о себи ствара представу путем самохипнозе, која у стварности не псотоји, не служи ничему».
Велики играч у епохалној битки XX века папа Јован Павле II успео је да разори СФРЈ, али није остварио свој сан да Исток стави под своју власт до 2000. године [7] . Тешко је поверовати да би амбиције могао остварити убудуће помоћу НАТО, самозваног полицајца.
Гранични стуб римокатоличанства представља Латерански уговор, дакле позитивно правни акт.
Правни систем Римокатоличке цркве регулисан је Кодексом канонског права који је прогласио папа Јован Павле II 23.01.1993. и који везује самo вернике, који се слободно оpределе за римокатолички религију.
Папа Јован Павле II и Римска курија активним ангажовањем у рату против СФРЈ тешко су повредили одредбе Лутеранског уговора, који им намеће бавезу неутралности и ограничава делатност на сферу религије. Сходно Нинбершким принципима и Повељи UN починили су злочин против мира. Грубо су погазили и одлуке Другог ватиканског сабора, посебно Конституцију «Gaudim et Spes» у којој је наглашено да је мисија свештенства по својој природи религиозна, а не политичка.
....................................
[1] (Снежане Зорић коментар: управо о томе и говори Откровење по Јовану)
[2] (Снежане Зорић коментар: који су и сами идејно креирали како би разорили православно хришћанство и Словене)
[3] (Снежане Зорић коментар: а коју су 1918. сами створили уз помоћ марионете-регента Александра, како би на један перфидан начин уништили Србију у будућности, као казну за намештено убиство Фердинанда, а које нису учинили Срби, већ завереници Аустро-угарског двора на челу са угарским грофом Иштваном, незадовољни политиком Фердинанда према правима Угара у двојној монархији)
[4] (Снежане Зорић коментар: то је исти пол, са истим циљем – доминација светом, али различитим средствима и методама)
[5] (Снежане Зорић коментар: то је свесно и учињено,како би кроз пројектовани хаос виоко софистицираномтехнократском страховладом и духовним терором лакше владали светом)
[6] (Снежане Зорић коментар: никад га она није ни имала, показујући расизам и геноцид над Индијанцима, који је чак и глорификовала као своје неотуђиво право)
[7] (Снежане Зорић коментар : успео је, кроз долазак ДОС 2000. на власт у СР Југославији да оствари ту замисао, обзиром да је и у Русији доласком Путина 2000. као малтешког витеза под патронатом Папе на место јудеомасона Јељцина, успео да оствари контролу и продор на Исток)
Нема коментара:
Постави коментар