петак, 30. април 2010.
UČK - Keče, nož i besa
среда, 28. април 2010.
Terorizam u Srbiji
Na zelenoj transferzali Teheran-Sarajevo postojala je samo jedna prepreka stara četrnaest vekova. To je Srbija, zemlja pravoslavnih hrišćana, država stvarana još za vreme vizantijskog carstva, država koja je 1219. godine stekla sve atribute jedne, u to vreme, najsavremenije hrišćanske države. Šiptari su, kao albanska manjina u Jugoslaviji pa i samoj Srbiji, konačno, posle 60 godina od masovnog doseljavanja severno od Prizrena, dobili pravu i punu podršku Irana.
Terorizam kao međunarodno pravo
Piše: Kokanus
Bilo je očigledno za većinu onih koji su pratili događaje na Balkanu još od 1990. godine, posebno tokom građanskih sukoba koji su rezultirali secesionističkim odcepljenjima Slovenije, Hrvatske kao i Bosne, da je Kosovski vilajet bure baruta koje će brzo eksplodirati. Kada je došlo pitanje Kosovskog vilajeta zapad je primenio ista pravila kojih se pridržavao u svojim pređašnjim akcijama na prostorima Jugoslavije posle 1990. god.
Izveštaj jednog Britanca
Piše: Kokanus
“Kada ležite u bolesničkoj sobi u mraku izazvanim intenzivnim nestankom struje, posmatrate protivavionsku vatru na nebu i slušate brujanje aviona kako pristižu u napad, tada počinjete da delite strahove sa stanovništvom ovog velikog grada“.
Ovako počinje jedan od svojih izveštaja, 23.maja 1999. godine, dopisnik BBC-a iz Beograda koji se nalazi u jednoj od beogradskih bolnica gde je dospeo nanedelju dana pre ovog izveštaja zbog kidanja ligamenata na levoj nozi i nastavlja:
“Kada ležite u bolesničkoj sobi u mraku izazvanim intenzivnim nestankom struje, posmatrate protivavionsku vatru na nebu i slušate brujanje aviona kako pristižu u napad, tada počinjete da delite strahove sa stanovništvom ovog velikog grada“.
Ovako počinje jedan od svojih izveštaja, 23.maja 1999. godine, dopisnik BBC-a iz Beograda koji se nalazi u jednoj od beogradskih bolnica gde je dospeo nanedelju dana pre ovog izveštaja zbog kidanja ligamenata na levoj nozi i nastavlja:
Ćorava posla
Piše: Kokanus
Brutalnost rata koji vodi alijansa protiv Jugoslavije već osmu nedelju, bez ikakvog smisla, još jednom je potvrđena u noći 14. na 15. maj 1999. godine u selu Koriša kraj Prizrena kada je u izvršenom bombardovanju pobijeno 87 civila. Portparol Džejmi Šei u skladu sa njemu svojstvenim cinizmom kao papagaj ponavlja već bezbroj puta date izjave: ”Trenutno se ispituju akcije NATOvih pilota ali je još rano za bilo kakav stav jer NATO za slučaj u selu Koriša još ništa nezna. Ali se jedno u svakom slučaju može reći a to je da NATO nikada ne ubija civile namerno. Sada se čini ono što se uvek čini kada se imaju ovakvi izveštaji. Detaljno se ispituje slučaj. Čim nešto saznamo saopštićemo ali za sada ne možemo ništa da kažemo.”
Brutalnost rata koji vodi alijansa protiv Jugoslavije već osmu nedelju, bez ikakvog smisla, još jednom je potvrđena u noći 14. na 15. maj 1999. godine u selu Koriša kraj Prizrena kada je u izvršenom bombardovanju pobijeno 87 civila. Portparol Džejmi Šei u skladu sa njemu svojstvenim cinizmom kao papagaj ponavlja već bezbroj puta date izjave: ”Trenutno se ispituju akcije NATOvih pilota ali je još rano za bilo kakav stav jer NATO za slučaj u selu Koriša još ništa nezna. Ali se jedno u svakom slučaju može reći a to je da NATO nikada ne ubija civile namerno. Sada se čini ono što se uvek čini kada se imaju ovakvi izveštaji. Detaljno se ispituje slučaj. Čim nešto saznamo saopštićemo ali za sada ne možemo ništa da kažemo.”
Evropska unija i socijalisti
Piše: Kokanus
Zapadna Evropa je morala, pod izrazitim rukovodstvom Amerike, Srbiju baciti na kolena pre 13. juna 1999.godine. kada su održani izbori za Evropski parlament. Vojnom agresijom na Srbiju trebalo je sakupiti značajne poene za vodeće levičarske predstavnike jedanaest zemalja članica Evropske unije od ukupno petnaest koliko se sadrže u ovoj instituciji. Evropski izbori su pokazali poražavajuće rezultate.
Zapadna Evropa je morala, pod izrazitim rukovodstvom Amerike, Srbiju baciti na kolena pre 13. juna 1999.godine. kada su održani izbori za Evropski parlament. Vojnom agresijom na Srbiju trebalo je sakupiti značajne poene za vodeće levičarske predstavnike jedanaest zemalja članica Evropske unije od ukupno petnaest koliko se sadrže u ovoj instituciji. Evropski izbori su pokazali poražavajuće rezultate.
Patnja, vreme i plemenita krv
Piše:Kokanus
U svom govoru na nacionalnom groblju u Arlingtonu 32. maja, Bil Klinton je izneo mogućnost da se suprostavi, kako je rekao ”etničkom čišćenju” i nastavio: ”Ne možemo se nadati da će ceo svet slediti naš primer i živeti u stalnoj harmoniji ali možemo reći NE etničkom čišćenju. Na Kosovu vidimo paralelu sa Drugim svetskim ratom gde srpska vlada kao i vlada nacističke Nemačke zasniva svoju vlast na ohrabrivanju svojih gradana da ponižavaju ljude zbog njihove rase i religije i da veruju kako tim ljudima nema mesta u njihovoj zemlji, da nemaju čak ni prava na život”.
Tako priča prvi čovek amričke demokratije u času kada njegovi avioni u borbi protiv beogradskog režima bombarduju sanatorijum za plućne bolesti u Surdulici.
U svom govoru na nacionalnom groblju u Arlingtonu 32. maja, Bil Klinton je izneo mogućnost da se suprostavi, kako je rekao ”etničkom čišćenju” i nastavio: ”Ne možemo se nadati da će ceo svet slediti naš primer i živeti u stalnoj harmoniji ali možemo reći NE etničkom čišćenju. Na Kosovu vidimo paralelu sa Drugim svetskim ratom gde srpska vlada kao i vlada nacističke Nemačke zasniva svoju vlast na ohrabrivanju svojih gradana da ponižavaju ljude zbog njihove rase i religije i da veruju kako tim ljudima nema mesta u njihovoj zemlji, da nemaju čak ni prava na život”.
Tako priča prvi čovek amričke demokratije u času kada njegovi avioni u borbi protiv beogradskog režima bombarduju sanatorijum za plućne bolesti u Surdulici.
уторак, 27. април 2010.
Pravda i moral
jun 1999.
Piše.Kokanus
Podizanje optužnice protiv Slobodana Miloševića na zapadu je protumačeno kao visoki moral svetske politike. Najčešće se govori da je to preokret u ratu, da je pravda istupila ispred politike, da se budi savest sveta, da je tribunal u Hagu pokazao svoju nezavisnost, da je vojna agresija NATO alijanse na Jugoslaviju dobila moralni legitimitet. Ispalo je da optužemi Milošević na svojim ledjima nosi više zla nego što su mogli i zamisliti njegovi najveći neprijatelji. Ispalo je da samo Milošević kvari sreću čitavog čovečanstva. Iz razloga što se mnogo ulagalo u ovaj projekat red je da se kaže nešto i o toj toliko očekivanoj radosti zapada.
Piše.Kokanus
Podizanje optužnice protiv Slobodana Miloševića na zapadu je protumačeno kao visoki moral svetske politike. Najčešće se govori da je to preokret u ratu, da je pravda istupila ispred politike, da se budi savest sveta, da je tribunal u Hagu pokazao svoju nezavisnost, da je vojna agresija NATO alijanse na Jugoslaviju dobila moralni legitimitet. Ispalo je da optužemi Milošević na svojim ledjima nosi više zla nego što su mogli i zamisliti njegovi najveći neprijatelji. Ispalo je da samo Milošević kvari sreću čitavog čovečanstva. Iz razloga što se mnogo ulagalo u ovaj projekat red je da se kaže nešto i o toj toliko očekivanoj radosti zapada.
Ideološki zaokreti bejbi-bum generacije
Maj 1999.
Piše:Kokanus
Amerikanac može biti i Mađar, i Francuz, i Škot, i Rus, i Srbin, i čovek bilo koje druge nacije, ali Srbin nikada ne može biti Nemac isto kao što Nemac ne može biti Rus ili (ne daj Bože) Turčin. To znači da nacija ima neku drugu vrstu egzistencije koja je nezavisna od bilo kakvih i bilo čijih političkih želja. To je najveći problem sa kojim se obavezno sreću američki globalisti i evropski mundijalisti. Amerikanci su zato jako začuđeni zašto i Srbija ne može da postane isto što i SAD.
Amerikanac može biti i Mađar, i Francuz, i Škot, i Rus, i Srbin, i čovek bilo koje druge nacije, ali Srbin nikada ne može biti Nemac isto kao što Nemac ne može biti Rus ili (ne daj Bože) Turčin. To znači da nacija ima neku drugu vrstu egzistencije koja je nezavisna od bilo kakvih i bilo čijih političkih želja. To je najveći problem sa kojim se obavezno sreću američki globalisti i evropski mundijalisti. Amerikanci su zato jako začuđeni zašto i Srbija ne može da postane isto što i SAD.
понедељак, 26. април 2010.
POSEBNA "BRIGA" ZA PRIRODNE RESURSE
Piše: Ivona Živković
Vojvoda od Edinburga je međunarodni predsednik Svetskog Fonda za Prirodu (The Worldwide Fund for Nature), navodno dobrotvorne organizacije za zaštitu ugroženih vrsta, a zapravo agenture za uticaj i orkestriranje etničkih sukoba u Africi tamo gde su bogata nalazišta zlata i ostalih minerala. Genocid u Ruandi 1994. samo je jedan u nizu koje je ovaj Fond prouzrokovao.
Lov na Srbe
Piše: Kokanus
U Peći, Dečanima, Prizrenu, sakupio se narod, srpski, pravoslavni, unezveren, uplašen, ne zna šta da radi. U Djakovici predsednik opštine spakovan je i spreman da ode. Tog 11.juna 1999. na putevima Stare Srbije Kosova i Metohije formiraju se kolone vojnih vozila. Iz Beograda je stigla naredba da vojska i policija napusti svetu srpsku zemlju. Potpisan je “vojno-tehnički sporazum“ izmedju srpskih bezbožnika i belosvetskih inovernika.
Osamdeset godina traje progon Srba sa svete srpske zemlje. Stari vukovi osećaju novu hajku. Pakuju stvari, decu, pse i mačke. Pune kante sa benzinom i naftom. Sve što može da se kreće drumovima stavlja se u pokret. Ostaju samo srpska groblja kao svedoci srpske istorije.
Režis Debre – žrtva intelektualnog profita
maj 1999.
Piše: Kokanus
Ovaj rat na Balkanu predstavlja, što je i bilo za očečkivati, idealnu priliku za pojedine intelektualce. Svakako da takvu priliku ogromna većina, potomaka onih koji su svojevremeno podizali parisku revoluciju, nije propustila. NATO koji po prvi put izlazi is svoje, ugovorom definisane odbrambene uloge i za-počinje svoj prvi rat u istoriji svog postojanja našao je svoje svoje branitelje, pa i logističku podršku, u mnogim intelektualcima kao što su: Bernar Gliksmon, Paskal Brunkner, Žak Žiliar, Alen Žoksa, Alen Finklkraut, Paskal Brunkner, Žak Rupnik i još sijaset sličnih. Željni borbe protiv fašizma u kojoj bi i oni učestvovali, iz straha da ih neko, pre ili kasnije, ne optuži za kolaboracionizam ili pasivnost pred zlom, imali su potrebu za nalaženje nove forme te političke patologije fašizma. I našli su ga u srpskom narodu koji je, za razliku od njih, borbu protiv fašizma vodio onda kada je trebalo (1940.-1945.). Budući da će borbu protiv onoga što oni nazivaju ”fašizmom” dobiti sigurno jer jer je ona prava borba protiv stvarnog fašizma već dobijena još pre više od pola veka, ovi intelektualci tu borbu vode ziheraški i bez ikakvih razika da bi stradali u njoj. Oni svoju borbu pokušavaju da odbrane moralnim apsolutizmom i navode: ”prvenstvo humanitarnog nad klasičnim medjunarodnim pravom”, ”pružanje otpora varvarizmu”, ”nužnost borbe protiv genocida”... Sve su to oni videli na Balkanu. Iz tih razloga podržavaju pravo mešanja u unutrašnje stvari drugih zemalja pogotovu onih gde su glavni ili vodeći činioci pripadnici srpske nacionalnosti. Koliko je intelektualna rasprava povodom rata Alijanse protiv Srbije izgubila svaki smisao i koliko je istorijsko znanje intelektualnih krugova palo na niske grane dokazuje članak u francuskoj štampi pod naslovom ”Kolektivna odgovornost Srba”. Nije primećeno reagovanje i na samu šovinističku postavku o kolektivnoj krivici čitavog jednog naroda. Takodje nije bilo reakcije na ortodoksnu laž izrečenu u tom članku. Da bi se prikazao srpski primitivizam piše se o srpskoj izgradnji Ćele-kule sačinjenu od turskih glava. Time je valjda trebalo dati još jasniju boju o Srbima. U tom članku se kaže ”to nemilosrdno divljaštvo prema neprijatelju (povodom izgradnje Ćele-kule pripisano Srbima, prim.autora) predstavlja balkanski mit koji ipak kod Srba čini deo njihove kulture i deo njihove svesti”. Da je ovo što je napisano o Srbima izrečeno ili napisano o nekom drugom narodu pokrenula bi se čitava lavina negodovanja. Zar i danas treba podsećati intelektualne krugove da su Turci nakon bitke na Čegru, (1809.god.) kod Niša, od posečenih srpskih glava ozidali Ćele-kulu, samo dvadeset godina nakon francuske revolucije.
Piše: Kokanus
Ovaj rat na Balkanu predstavlja, što je i bilo za očečkivati, idealnu priliku za pojedine intelektualce. Svakako da takvu priliku ogromna većina, potomaka onih koji su svojevremeno podizali parisku revoluciju, nije propustila. NATO koji po prvi put izlazi is svoje, ugovorom definisane odbrambene uloge i za-počinje svoj prvi rat u istoriji svog postojanja našao je svoje svoje branitelje, pa i logističku podršku, u mnogim intelektualcima kao što su: Bernar Gliksmon, Paskal Brunkner, Žak Žiliar, Alen Žoksa, Alen Finklkraut, Paskal Brunkner, Žak Rupnik i još sijaset sličnih. Željni borbe protiv fašizma u kojoj bi i oni učestvovali, iz straha da ih neko, pre ili kasnije, ne optuži za kolaboracionizam ili pasivnost pred zlom, imali su potrebu za nalaženje nove forme te političke patologije fašizma. I našli su ga u srpskom narodu koji je, za razliku od njih, borbu protiv fašizma vodio onda kada je trebalo (1940.-1945.). Budući da će borbu protiv onoga što oni nazivaju ”fašizmom” dobiti sigurno jer jer je ona prava borba protiv stvarnog fašizma već dobijena još pre više od pola veka, ovi intelektualci tu borbu vode ziheraški i bez ikakvih razika da bi stradali u njoj. Oni svoju borbu pokušavaju da odbrane moralnim apsolutizmom i navode: ”prvenstvo humanitarnog nad klasičnim medjunarodnim pravom”, ”pružanje otpora varvarizmu”, ”nužnost borbe protiv genocida”... Sve su to oni videli na Balkanu. Iz tih razloga podržavaju pravo mešanja u unutrašnje stvari drugih zemalja pogotovu onih gde su glavni ili vodeći činioci pripadnici srpske nacionalnosti. Koliko je intelektualna rasprava povodom rata Alijanse protiv Srbije izgubila svaki smisao i koliko je istorijsko znanje intelektualnih krugova palo na niske grane dokazuje članak u francuskoj štampi pod naslovom ”Kolektivna odgovornost Srba”. Nije primećeno reagovanje i na samu šovinističku postavku o kolektivnoj krivici čitavog jednog naroda. Takodje nije bilo reakcije na ortodoksnu laž izrečenu u tom članku. Da bi se prikazao srpski primitivizam piše se o srpskoj izgradnji Ćele-kule sačinjenu od turskih glava. Time je valjda trebalo dati još jasniju boju o Srbima. U tom članku se kaže ”to nemilosrdno divljaštvo prema neprijatelju (povodom izgradnje Ćele-kule pripisano Srbima, prim.autora) predstavlja balkanski mit koji ipak kod Srba čini deo njihove kulture i deo njihove svesti”. Da je ovo što je napisano o Srbima izrečeno ili napisano o nekom drugom narodu pokrenula bi se čitava lavina negodovanja. Zar i danas treba podsećati intelektualne krugove da su Turci nakon bitke na Čegru, (1809.god.) kod Niša, od posečenih srpskih glava ozidali Ćele-kulu, samo dvadeset godina nakon francuske revolucije.
недеља, 25. април 2010.
Bošnjaci u "borbi za nezavisnost"
Centralnu ulogu u vojnoj edukaciji bošnjaka (Izetbegovićeve muslimanske vojske) imao je Iran. To je država koja sponzoriše terorizam ili islamski džihad, (zavisno sa koje strane se posmatra), delujući širom sveta pod imenima kao što su: Hamas, Hezbolah, Al Kaida, Al Fatah i tako dalje. SAD i Evropska zajednica nisu ništa učinili kako bi sprečili prodor islamskog terorizma, preko balkana, ka srcu Evrope. Nasuprot tome, Evropska zajednica se potrudila i to svim sredstvima da evropskoj javnosti predstavi srpski živalj na Balkanu u najcrnjem svetlu, bez obzira što ovaj hriščanski deo evrope vekovima strada od muslimaskih pohoda na Evropu. Na očigled Vašingtona, Londona, Pariza i Bona, Iran je u ”humanitarnim akcijama” pomogao ”okupiranim i potlačenim” bošnjacima u ”borbi za nezavisnost” na sledeći način:
Пријавите се на:
Постови (Atom)