Piše: Kokanus
U Peći, Dečanima, Prizrenu, sakupio se narod, srpski, pravoslavni, unezveren, uplašen, ne zna šta da radi. U Djakovici predsednik opštine spakovan je i spreman da ode. Tog 11.juna 1999. na putevima Stare Srbije Kosova i Metohije formiraju se kolone vojnih vozila. Iz Beograda je stigla naredba da vojska i policija napusti svetu srpsku zemlju. Potpisan je “vojno-tehnički sporazum“ izmedju srpskih bezbožnika i belosvetskih inovernika.
Osamdeset godina traje progon Srba sa svete srpske zemlje. Stari vukovi osećaju novu hajku. Pakuju stvari, decu, pse i mačke. Pune kante sa benzinom i naftom. Sve što može da se kreće drumovima stavlja se u pokret. Ostaju samo srpska groblja kao svedoci srpske istorije.
Peć je sva u plamenu. Pucnjava na sve strane. Od barutnih gasova ne može da se diše. Pada noć a sa mrakom neizvesnost i strah uvlače se u svaku dušu. Kako i nebi kad najednom tolika vojna i policijska sila napušta svetosavsku svetinju. Sveštenstvo ostaje na svojim mestima. Mole se Bogu za spasenje. Srpska pravoslavna Crkva ostala je jedina čista u ovom ratu, izvan i iznad svih prljavština koje jedan rat obavezno nosi sa sobom.
U Mušištu, 12.juna, ispred crkve sjatio se preostali srpski živalj. Tri stotine pravoslavnih domova u ovoj parohiji već su prazni. Zadnjih 50-tak porodica pred crkvom sluša radiostanicu (motorola): “Danas kreće zadnji vojni konvoj u 15 časova“. Ponavlja se Kninska krajina. Sa vojskom je krenuo i narod. Nema televizije (RTS-a, BBC-a, SKY-a, TF-a 1…), nema novinara i dopisnika američke ili evropske štampe kao što nema niti novinara crvene satanističke mašinerije iz Beograda. Evropska sramota mora se sakriti od javnog mnjenja. Srpski “patriota“ Zoran Andjelković već je medju prvima spakovao svoje kofere i čeka službeni auto iz Beograda koji će ga odvesti tamo odakle je i došao. Njega će zameniti Agim Čeku (stari komunista, Tudjmanov general i albanski patriota) spreman da zavede “demokratiju“ već isprobanu u Gospiću za “noć dugih noževa“.
Na izlazu iz Prizrena konvoj vojnih vozila, spreman za pokret ka Šumadiji, čekaju naredbu. Naredba je stigla i 13.juna srpski vojni konvoj polazi. Konvoj sačinjavaju, pored vojnih lica, preostali srpski živalj i zadnji policijski odredi. Da li je to put bez povratka? Nemačke trupe okupacione vojske ulaze u Prizren. Šiptari u zanosu divljaju. Padaju nove žrtve.
U Prištinu ulazi 30-tak autobusa za vojsku. Rasulo. Raspad države. Haos. Da li je to kraj Stare Srbije, kraj svete srpske zemlje?
U Djakovici, Dečanima i Peći više nema pravoslavne duše, nema Srbalja niti Crnogoraca. Jedan manji broj ljudi sklonio se po manastirima (Dečani i Pećka Patrijaršija) jer oni još veruju u Boga. Veru u ljude odavno su izgubili. U tudje kuće po Srbiji neće da idu da bi tudji hleba jeli. Znaju da je tudji hleba crn, gorak i težak u stomaku. Ovde su srpski velikani umirali, Ovde su čitave srpske loze nestajale. Ovde je srpski rodonačelnik stvorio prvu civilizovanu državu na Balkanu. Ovde su Jugovići branili hriščanstvo. Ovde su muslimani Lazarevu glavu nabili na kolac. Ovde će još mnogo Srba umreti kao poslednji mohokanci.
15.juna 1999. Prizren, carski grad, prestaje da postoji. Nema više ni manastira “Sveta Trojica“, spalili ga arnauti. Od ovog dana u Prizrenu više neće biti ni Srba. Jad, očaj i skoro nevidjena muka. U centru Prizrena arnauti kidnapovali monaha Haritona Lukića i još pet Srbina. Pucnjava i jurnjava po gradu. Ceo dan traje lov na Srbe kao na divljač uz nepodnošljivo arlaulikanje arnauta. Nema vojske, nema policije, prava anarhija. Nemačke okupacione snage u Prizrenu su po treći put u ovom veku. Prvi put austrougarska monarhija, drugi put: Nemački Rajh, sada treći put KFOR. Tu su a ne vide se. Kulturna vojska ne bavi se prljavim rabotama. Otmice, ucene, otimačine, silovanja, ubijanja, prepustila je terorističkoj UĆK (balistima, vulnetarima, arnautima…). Nemačka vojska, više puta dokazana kao pedantna, pegla uniforme, glance tenkove, vodi administraciju. Za to vreme preostali srpski živalj sabija se pred Bogoslovijom. Sveštenstvo vidi da je djavo odneo šalu. Kod oca Miroslava došao je vladika Atanasije, monahinje Katarina, Magdalina i Justina (iz manastira “Sveta Trojica“) sa monahom Radivojem Paniće. Sa njima put Gračanice, u pratnji britanskih vojnika, pošla je i bratija iz manastira “Sveti Arhandjel“. 16. juna KFOR pokriva prostor od Episkopije do Bogoslovije. Pomaže preostalim Srbima iseljavanje. Ne daju arnautima da pobiju baš sve Srbe. Humano, zar ne? Iz Prištine stižu pet praznih autobusa. Narod se potrpa u njih i u još pet automobila. Konvoj kreće tačno u 18 časova ispred Sinan-pašine džamije. Sa obe strane konvoja haos. Arlauliču mali arnauti. Oni odrasli u divljačkom zanosu orgijaju. Medju nima mnbogo je nemačkih vojnih uniformi sa prišivenim oznakama UĆK. Obezbedjenje, ipak jako i dosta profesionalno, prati konvoj do Gračanice pred manastir. Monaštvo ostaje u manastiru. Narod produžava dalje do Vranja. Valjda će usput sresti Boga. Prepustila ih majka Srbija katoličkom krstu i muslimanskom handžaru na milost i nemilost.
Нема коментара:
Постави коментар