Piše:Kokanus
U svom govoru na nacionalnom groblju u Arlingtonu 32. maja, Bil Klinton je izneo mogućnost da se suprostavi, kako je rekao ”etničkom čišćenju” i nastavio: ”Ne možemo se nadati da će ceo svet slediti naš primer i živeti u stalnoj harmoniji ali možemo reći NE etničkom čišćenju. Na Kosovu vidimo paralelu sa Drugim svetskim ratom gde srpska vlada kao i vlada nacističke Nemačke zasniva svoju vlast na ohrabrivanju svojih gradana da ponižavaju ljude zbog njihove rase i religije i da veruju kako tim ljudima nema mesta u njihovoj zemlji, da nemaju čak ni prava na život”.
Tako priča prvi čovek amričke demokratije u času kada njegovi avioni u borbi protiv beogradskog režima bombarduju sanatorijum za plućne bolesti u Surdulici.
Ubijanjem desetine obolelih staraca Klinton uvodi neku vrstu eutanazije. Istovremeno par drugih aviona ”američke humanitarne misije” bombarduje termoelektranu u Obrenovcu čime gradjanima Srbije otežavaju snabdevanje električnom strujom i vodom. Spisak bombardovanih civilnih objekata, u danu kada Klinton drži najsramniji govor na najsvetijem mestu u Arlingtonu, stravično je dugačak. Prema podacima hitne pomoći broj indirektnih smrtnih slučaja nastalih usled srčanih i moždanih udara kao i usled psihičkog rastrojstva, od 24.marta 1999., porasao je ravno pet puta u odnosu na prošlogodišnji prosek. Medju Beogradjanima koji su umrli u ratnom strahu najveći je broj onih koji su stariji od 60 godina a to su upravo oni koji vuku posledice iz Drugog svetskog rata. Mnogi bolesnici zanemaruju svoje bolesti iz razloga što usled rata ostaju bez mogućnosti za lečenjem. Prema podacima Instituta za onkologiju i radiologiju u Beogradu, objavljenim sredinom maja 1999., broj ambulantnih pregleda sa 1.000 pao je na samo 200 dnevno. Istovremeno je zabeležen porast kardiovaskularnih oboljenja za 50 % a duševnih poremećaja za 600 %. Jednostavno rečeno, ljudi sve više oboljevaju i sve manje se leče.
Ima nekih raspoloženja koja su u ratu najprirodnija a koja treba izbegavati kao kugu. Politički su štetna a ljude odvode u stradanja. Ono protiv čega se stalno treba boriti to je svaki oblik ekstremizma koji je isto toliko opasan kao i strah. To je uvek mnogo teže nego boriti se protiv neprijatelja licem u lice. Čelnici NATO alijanse to vrlo dobro znaju i zato su upotrebili baš ovakvu taktiku agresije. Svakodnevnim danonoćnim bombardovanjem gradjani Srbije se potiskuju ka ekstremizmu ili u psihozu straha čime se nastoji izazivanje haosa. I ne samo to. NATO drži ceo narod šorom cele bivše Jugoslavije (od Hrvatske do Makedonije), na ovaj ili onaj način, već osam godina u ratnoj poziciji. Za rezultat toga imamo mrtve i žive. Mrtve je preuzeo Bog a žive su preuzeli mediji. Oni koji su ostalli živi postali su iscrpljeni sa iskidanim živcima a kao takvo postali su osetljivi ljudski materijal. Mediji nad ovim ljudima imaju veliki uticaj uglavnom rušilački a trebalo se ići u supronom pravcu kako bi se u njima sačuvao neki trag života. Pored svega toga ostati pri zdravoj pameti mnogo je teže nego u prethodnim ratovima iz razloga što Srbi za protivnika imaju koaliciju onih zemalja koje su kao demokratske trebale služiti za oslonnac drugim narodima. Svako antievropsko i antidemokratsko raspoloženje kod balkanskih naroda opasno je čak i kada izgleda potpuno opravdano kao što je nažalost u ovom ratu, jer, ova je koalicija takozvanih demokratskih zemalja, zbog loše procene na početku rata, skliznula u ogromne greške sa nesagledivim posledicama i svoju sopstvenu akciju pretvorila u pravi zločin. Kako je sada vitalno pitanje postalo kako spašavati Alijansu u njega su uključeni i ”demokratski” mediji sa propagandom koja ne zaostaje za radom medija u nakaradnim političkim sistemima kao naprimer HTV ili RTS. Tu pojavu treba analizirati, sve počinitelje zla u balkanskim sukobima moramo imenovati a laži se moraju ispraviti radi spasavanja istinske demokratije. Ovo nije teško bez obzira na pritiske politike jer istinska demokratija i u najgorim političkim krizama sebe mora odbraniti ili je više neće biti. Medjutim, teško je napaćenom narodu objasniti da sva ova ratna zla ne treba da ga odvedu na put straha ili ekstremizma.
Da li ima smisla tražiti istinu? Da li može nešto pozitivno da se uradi?
Na Zapadu je nastala borba izmedju onih koji koji traže rešenje balkanskih sukoba i onih drugih koji hoće da spreče ove prve radi uvećanja finansijskog profita. Za sada su ovi drugi poput Klintona i njegovih ”zlatnih momaka” držali diplomatiju kao propagandnu fasadu ali uvek postoji nada da će se pozitivna rešenja vremenom nametnuti. Bez obzira na Blera, Kuka, Miloševića ili Olbrajtovu, srpski narod ili bar većina, kroz osam godina terorizma u koje je bila umešana, htela ili ne, posredno ili nepo-sredno, kao i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, mora ostati dostojna čoveka bez obzira na tragična iskušenja. Na prvi pogled u ovom ratu nema šta da se brani jer je Jugoalavija od 1990. godine rušena i srušena zemlja a u ovom ratu je napokon i Srbija razrovana. Sada Evropa ima dve jako ružne stvari, ima opustošenu bivšu Jugoslaviju sa razorenom Srbijom i kompromitovanu (politički i moralno) evropsku demokratiju.
Iskustva u dosadašnjim ratovima na Balkanu kažu da samo strpljenje na kraju nadje izlaz iz najvećeg zla pod uslovom da se odoli mržnji i depresiji. Strpljenje je vera da istina ima smisla a strpljenju nas uče, kako su govorili Heleni, tri gospodara: patnja, vreme i plemenita krv.
Klod Lansvan, francuski filmski režiser, u jednoj debati o Kosovu održanoj 29.maja 1999. u nacionalnoj skupštini Francuske, zaprepastio je sve prisutne svojom izjavom. On je oštro kritikovao francuske intelektualce koji govore o dogadjajima na Kosovu upotrebljavajući reči kao ”genocid” i ”deportacija”. Klod Lansvan je pre svega dokazao zašto se ti termini (koji se upotrebljavaju kada se govori o progonu Jevreja u toku Drugog svetskog rata) ne mogu koristiti kada se govori o Sarajevu ili Kosovu. Lansvan je svim prisutnim članovima ovog skupa posta-vio pitanje: ”Zašto ove termine niste upotrebljavali kada ste govorili o ratu u Vijetnamu ili Alžiru a kada govorite o ratu u Jugoslaviji sistematski koristite rečnik vezan za jevrejsku tragediju? Ono što se dogadjalo u Sarajevu jeste bilo strašno ali ne može da se poredi sa Varšavskimgetoom. Nema ništa užasnije od uporedjivanja užasa ali, kada se upotrebljava reč ”deportacija” to znači da se odvodi masa ljudi na gubilišta... ”. Lansvan tvrdi da NATO, vodeći ovaj rat kojim hoće da nauči Srbe kako da se ponašaju, predstavlja pravi primer kako se nasilje nad Srbima legalizuje a upravo to oduševljava Klintona i njegove savetnike iz generacije ”golden boys”. Lansvan takodje tvrdi da je u slučaju Kosova reč o novoj ”Dray fuss” aferi.
Gospodin Majler, američki pisac, sarkastično i vrlo oštro kritikuje američku odluku i učešće u bombardovanju Jugoslavije. On piše zanimljivu analizu dogadjaja kao i njihovih aktera. ”Ako se bombarduje a pri tom se ne prolije ni kap američke krvi onda se to čini bez stida i srama. Prisustvo komandnih ljudi i jedne žene na najvišim funkcijama koji odlučuju o ratu a da oni sami nisu nikada učestvovali u ratu ravno je postavljenju jednog dečaka za bračnog savetnika”. Majler piše da da je NATO proslavio 50 godina postojanja podižuši zavesu sa ”intelegentnim raketama”. Svoju funkciju NATO je izgubio po završetku hladnog rata a njegova želja da pronadje neki drugi razlog svog postojanja otkrila je glupost i bolestan duh propa-gande. Majler takodje piše da se konačno treba odustati od ideje ”sprečavanja genocida” jer se ovim metodama samo čini veća šteta. Na kraju zaključuje da je na već postojeći haos dodat još veći koji je možda najviše trebao Klintonu da bi posle procedure impičmenta (zbog afere Levinski) promenio teme i slike na nas-lovnim strana svetske štampe.
U svom govoru na nacionalnom groblju u Arlingtonu 32. maja, Bil Klinton je izneo mogućnost da se suprostavi, kako je rekao ”etničkom čišćenju” i nastavio: ”Ne možemo se nadati da će ceo svet slediti naš primer i živeti u stalnoj harmoniji ali možemo reći NE etničkom čišćenju. Na Kosovu vidimo paralelu sa Drugim svetskim ratom gde srpska vlada kao i vlada nacističke Nemačke zasniva svoju vlast na ohrabrivanju svojih gradana da ponižavaju ljude zbog njihove rase i religije i da veruju kako tim ljudima nema mesta u njihovoj zemlji, da nemaju čak ni prava na život”.
Tako priča prvi čovek amričke demokratije u času kada njegovi avioni u borbi protiv beogradskog režima bombarduju sanatorijum za plućne bolesti u Surdulici.
Ubijanjem desetine obolelih staraca Klinton uvodi neku vrstu eutanazije. Istovremeno par drugih aviona ”američke humanitarne misije” bombarduje termoelektranu u Obrenovcu čime gradjanima Srbije otežavaju snabdevanje električnom strujom i vodom. Spisak bombardovanih civilnih objekata, u danu kada Klinton drži najsramniji govor na najsvetijem mestu u Arlingtonu, stravično je dugačak. Prema podacima hitne pomoći broj indirektnih smrtnih slučaja nastalih usled srčanih i moždanih udara kao i usled psihičkog rastrojstva, od 24.marta 1999., porasao je ravno pet puta u odnosu na prošlogodišnji prosek. Medju Beogradjanima koji su umrli u ratnom strahu najveći je broj onih koji su stariji od 60 godina a to su upravo oni koji vuku posledice iz Drugog svetskog rata. Mnogi bolesnici zanemaruju svoje bolesti iz razloga što usled rata ostaju bez mogućnosti za lečenjem. Prema podacima Instituta za onkologiju i radiologiju u Beogradu, objavljenim sredinom maja 1999., broj ambulantnih pregleda sa 1.000 pao je na samo 200 dnevno. Istovremeno je zabeležen porast kardiovaskularnih oboljenja za 50 % a duševnih poremećaja za 600 %. Jednostavno rečeno, ljudi sve više oboljevaju i sve manje se leče.
Ima nekih raspoloženja koja su u ratu najprirodnija a koja treba izbegavati kao kugu. Politički su štetna a ljude odvode u stradanja. Ono protiv čega se stalno treba boriti to je svaki oblik ekstremizma koji je isto toliko opasan kao i strah. To je uvek mnogo teže nego boriti se protiv neprijatelja licem u lice. Čelnici NATO alijanse to vrlo dobro znaju i zato su upotrebili baš ovakvu taktiku agresije. Svakodnevnim danonoćnim bombardovanjem gradjani Srbije se potiskuju ka ekstremizmu ili u psihozu straha čime se nastoji izazivanje haosa. I ne samo to. NATO drži ceo narod šorom cele bivše Jugoslavije (od Hrvatske do Makedonije), na ovaj ili onaj način, već osam godina u ratnoj poziciji. Za rezultat toga imamo mrtve i žive. Mrtve je preuzeo Bog a žive su preuzeli mediji. Oni koji su ostalli živi postali su iscrpljeni sa iskidanim živcima a kao takvo postali su osetljivi ljudski materijal. Mediji nad ovim ljudima imaju veliki uticaj uglavnom rušilački a trebalo se ići u supronom pravcu kako bi se u njima sačuvao neki trag života. Pored svega toga ostati pri zdravoj pameti mnogo je teže nego u prethodnim ratovima iz razloga što Srbi za protivnika imaju koaliciju onih zemalja koje su kao demokratske trebale služiti za oslonnac drugim narodima. Svako antievropsko i antidemokratsko raspoloženje kod balkanskih naroda opasno je čak i kada izgleda potpuno opravdano kao što je nažalost u ovom ratu, jer, ova je koalicija takozvanih demokratskih zemalja, zbog loše procene na početku rata, skliznula u ogromne greške sa nesagledivim posledicama i svoju sopstvenu akciju pretvorila u pravi zločin. Kako je sada vitalno pitanje postalo kako spašavati Alijansu u njega su uključeni i ”demokratski” mediji sa propagandom koja ne zaostaje za radom medija u nakaradnim političkim sistemima kao naprimer HTV ili RTS. Tu pojavu treba analizirati, sve počinitelje zla u balkanskim sukobima moramo imenovati a laži se moraju ispraviti radi spasavanja istinske demokratije. Ovo nije teško bez obzira na pritiske politike jer istinska demokratija i u najgorim političkim krizama sebe mora odbraniti ili je više neće biti. Medjutim, teško je napaćenom narodu objasniti da sva ova ratna zla ne treba da ga odvedu na put straha ili ekstremizma.
Da li ima smisla tražiti istinu? Da li može nešto pozitivno da se uradi?
Na Zapadu je nastala borba izmedju onih koji koji traže rešenje balkanskih sukoba i onih drugih koji hoće da spreče ove prve radi uvećanja finansijskog profita. Za sada su ovi drugi poput Klintona i njegovih ”zlatnih momaka” držali diplomatiju kao propagandnu fasadu ali uvek postoji nada da će se pozitivna rešenja vremenom nametnuti. Bez obzira na Blera, Kuka, Miloševića ili Olbrajtovu, srpski narod ili bar većina, kroz osam godina terorizma u koje je bila umešana, htela ili ne, posredno ili nepo-sredno, kao i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, mora ostati dostojna čoveka bez obzira na tragična iskušenja. Na prvi pogled u ovom ratu nema šta da se brani jer je Jugoalavija od 1990. godine rušena i srušena zemlja a u ovom ratu je napokon i Srbija razrovana. Sada Evropa ima dve jako ružne stvari, ima opustošenu bivšu Jugoslaviju sa razorenom Srbijom i kompromitovanu (politički i moralno) evropsku demokratiju.
Iskustva u dosadašnjim ratovima na Balkanu kažu da samo strpljenje na kraju nadje izlaz iz najvećeg zla pod uslovom da se odoli mržnji i depresiji. Strpljenje je vera da istina ima smisla a strpljenju nas uče, kako su govorili Heleni, tri gospodara: patnja, vreme i plemenita krv.
Klod Lansvan, francuski filmski režiser, u jednoj debati o Kosovu održanoj 29.maja 1999. u nacionalnoj skupštini Francuske, zaprepastio je sve prisutne svojom izjavom. On je oštro kritikovao francuske intelektualce koji govore o dogadjajima na Kosovu upotrebljavajući reči kao ”genocid” i ”deportacija”. Klod Lansvan je pre svega dokazao zašto se ti termini (koji se upotrebljavaju kada se govori o progonu Jevreja u toku Drugog svetskog rata) ne mogu koristiti kada se govori o Sarajevu ili Kosovu. Lansvan je svim prisutnim članovima ovog skupa posta-vio pitanje: ”Zašto ove termine niste upotrebljavali kada ste govorili o ratu u Vijetnamu ili Alžiru a kada govorite o ratu u Jugoslaviji sistematski koristite rečnik vezan za jevrejsku tragediju? Ono što se dogadjalo u Sarajevu jeste bilo strašno ali ne može da se poredi sa Varšavskimgetoom. Nema ništa užasnije od uporedjivanja užasa ali, kada se upotrebljava reč ”deportacija” to znači da se odvodi masa ljudi na gubilišta... ”. Lansvan tvrdi da NATO, vodeći ovaj rat kojim hoće da nauči Srbe kako da se ponašaju, predstavlja pravi primer kako se nasilje nad Srbima legalizuje a upravo to oduševljava Klintona i njegove savetnike iz generacije ”golden boys”. Lansvan takodje tvrdi da je u slučaju Kosova reč o novoj ”Dray fuss” aferi.
Gospodin Majler, američki pisac, sarkastično i vrlo oštro kritikuje američku odluku i učešće u bombardovanju Jugoslavije. On piše zanimljivu analizu dogadjaja kao i njihovih aktera. ”Ako se bombarduje a pri tom se ne prolije ni kap američke krvi onda se to čini bez stida i srama. Prisustvo komandnih ljudi i jedne žene na najvišim funkcijama koji odlučuju o ratu a da oni sami nisu nikada učestvovali u ratu ravno je postavljenju jednog dečaka za bračnog savetnika”. Majler piše da da je NATO proslavio 50 godina postojanja podižuši zavesu sa ”intelegentnim raketama”. Svoju funkciju NATO je izgubio po završetku hladnog rata a njegova želja da pronadje neki drugi razlog svog postojanja otkrila je glupost i bolestan duh propa-gande. Majler takodje piše da se konačno treba odustati od ideje ”sprečavanja genocida” jer se ovim metodama samo čini veća šteta. Na kraju zaključuje da je na već postojeći haos dodat još veći koji je možda najviše trebao Klintonu da bi posle procedure impičmenta (zbog afere Levinski) promenio teme i slike na nas-lovnim strana svetske štampe.
Нема коментара:
Постави коментар