Ubijanje jeftinije od azila

Od 17. marta do  kraja aprila 2010. na ulicama grada Zaječara je uhvaćeno i ubijeno više od 200 pasa lutalica.

Šinteri su ih mučki hvatali sajlama, a u kamion ubacivali ogromnim klještima. Samo u jednom danu je ubijeno 20.03 na 21.03 više od 80 pasa !!!
Prema izjavama mnogih svedoka, psi nisu humano uspavljivanji, već su mučki ubijani motkama, metalnim šipkama, daskama, udarani o beton, gušeni do smrti !!!
Priča o mučkom ubistvu pudlice po imenu Ogi na fejsbuku je izazvala poveću pažnju ljubitelja pasa.
U naselju Kraljevica, šinter je naočigled 10 svedoka, izudarao kucu sa slike po kičmi koja se pre 2 dana bila okotila !!!
Takodje su u naselju Kraljevica 2 šintera uhvatila 2 štenca sajlama, tako ih vukli preko pola parka, dok su oni jadni BUKVALNO vrištali za pomoć, digli ispred kamiona na rame kao da nose dzakove dok nisu pritrčali ljudi u pomoć !!!

Prema izjavi svedoka, koji je bio da poseti pse u privremenom "azilu" (žičani kavez, primedba autora) na Popovoj Plaži je rekao:
"Dragi moji sugrađani i komšije,
Možda je ovo malo neobičan nacin da Vam se obratim ja, kao obična devojka iz komšiluka, ali imam snažnu potrebu da svoje emocije prenesem i Vama. Odnosi se na današnji dan - 15.03.2010. u Zaječaru.
U toku je akcija hvatanja pasa lutalica zbog objave besnila u ranije poplavljenom naselju Višnjar.
Pošto sam ljubitelj životinja ( posebno pasa ), otišla sam jutros u 6:30 h sa grupom istomišljenika do Javnog komunalnog reduzeća "Kraljevica" sa namerom da se prijavim da usvojim jedno.
STRAŠNO !!!! Uopšte ne možete da zamislite taj prizor - u jednom boksu, dimenzija 2x1,5m smešteno je 29 pasa, od kojih su dva već uginula. Ostali psi gaze po njima. Previše ih je u tako malom prostoru i bukvalno stoje jedno drugom na glavi. Oni su u boksu već pet dana i od tada nemaju kap vode. Nigde nema ni posude za vodu. Odnela sam tri vekne hleba, a oni su počeli međusobno da se otimaju, jer su izgladneli i bore se i za najmanji zalogaj. Jedva sam prepoznala dva psa koja znam od ranije, jer su totalno promenili izgled. Više to nisu oni psi koji godinama žive ispred moje zgrade, koji me poznaju i iskreno mi se obraduju svaki put kada mi čuju glas. Nisam mogla da zaustavim suze.
U "boksu" pored, ležala je uplašena kuja sa svojih 6 šteneta na betonu. Ona doji a nema ni kap vode ni mrvu hleba. Postoji nešto što me mnogo muči. Verujem da nikada u životu neću moći da zaboravim sliku koju sam tada videla.
Ulazim u tu prostoriju, a svi psi me gledju svojim lepim, pametnim okicama i kao da govore: UZMI MENE, UZMI MENE ... spasi me, a ja mogu da uzmem samo jedno. Kako izabrati? Ko sam ja da odlučim? Kome dati šansu da živi, a kome ne?
Nikada ništa strašnije tužnije nisam videla, nikad se bespomoćnije nisam osetila i znam da to nikada neću moći da zaboravim ...
VAŠA SUGRADJANKA I KOMŠINICA" 

Izjava svedoka:
"Tri dana za redom smo dolazili po jednog svog psa, kojeg smo godinama čuvali ispred zgrade, mnogi stanari su ga hranili, svaki dan su mi govorili, ne može danas, dođi sutra, kada sam došla trećeg dana kavez u kojem su psi bili, je bio prazan, nije bilo ni njega."

Izjava svedoka kome nije bilo dozvoljeno da usvoji psa:
"Direktor JKP "Kraljevica" a po nalogu Republičke Veterinarske Inspektore Azre Prodanović je 17.03.2010 stavio zabranu na prijemnoj kućici da se psi ne mogu obilaziti, hraniti, niti slikati, niti udomljavati. Ljudi su dolazili u više navrata i pokušavali da udome pse, da ih nahrane, nije im bilo dozvoljeno, na pitanje zašto tako, odgovor je bio, gazda je tako rekao. Rečeno im je svima da dodju u ponedeljak 22.03.2010. Građani su došli, i zatekli potpuno prazne kaveze, svi psi sa ovih slika, oko 80 i više njih je nestalo misteriozno u noći 20.03 na 21.03 !!!"

Ja sam lično pokušao, preko privatnog poznanstva sa zapošljenim u pomenutom preduzeću, da "izvučem" jednog psa koji je postao miljenik celog komšiluka (izuzev par pojedinaca koji do podne mrze ceo svet a od podne i sami sebe). Čovek mi reče doslovce "Ništa ne mogu da učinim. Imamo striktnu zabranu od republičkog inspektora." Na moje pozivanje na javnu ponudu za udomljavanje pasa uz nadoknadu troškova
za boravak pasa, čovek mi reče: "Sve je obustavljeno. Ne mogu ti nikako pomoći. Izvini. Čeka me inspektor u kancelariji".

Republički inspektorat duguje odgovor na pitanje: Po kom osnovu je Republički Veterinarski Inspektor Azre Prodanović 17.03.2010. donela  gnusnu odluku o zločinačkom ubijanju pasa?

Građani Zaječara takođe duguju odgovore svojoj deci na pitanje: Koliko poznaju svoje sugrađane sa takvim patološkim stanje u kome svoje ubitačne frustruacije ispoljavaju na inferiornim bićima?

LJUBAV, DOSTOJANSTVO, PLEMENITOST i MILOSRĐE reči su koje smo odavno sa Timoka proterali. Zarad koga i zarad čega?

Među malobrojnim umnim ljudima kruži jedna stara poslovica koja kaže:
AKO NA ASTALU NE VIDIŠ KNJIGU I POD ASTALOM NE VIDIŠ PSA, NE VATAJ SE ZA STOLICU.