Pokret za promene

06. maja 2010. u podnevnim časovima pod brisačima parkiranih automobila nalazimo pamflet kojim se pozivaju građani Zaječara na veliki skup, dana 08.maja na Trgu oslobođenja (starim zaječarcim apoznat pod imenom:skver) a pod sloganom: KRAJNJE JE VREME ZA PROMENE U ZAJEČARU - ON ILI MI

Postoji mogućnost da "nisam dovoljno obavešten" o postojanju "Pokreta za promene". Obzirom na moje angažovanje oko nekih građanskih potreba od javnog interesa morao bi da posedujem osnovne informacije o ovom "pokretu". Bilo kako bilo, pravila transparentnosti nalažu da na pamfletu stoje organizatori javnog skupa. Ovako sve ovo deluje mistično, mutno, muljavo, musavo, nazovimo ga bilo kako, samo ne čisto.

O razlozima zatvaranja Narodne kujne trebali bi da se javno oglase predstavnici zaječarskog Crvenog krsta. Dok se oni ne jave ja ću i dalje slušati stari balkanski hit "Trla baba lan".

Što se tiče"Sigurne kuće", javno izjavljujem da je naše porodično leglo jedina sigurna kuća uvek otvorena za moju suprugu kao i za sve članove moje porodice. Za one gradske "sigurne kuće" valjda će neka od predstavnica smoći smelosti da nas javno informiše o aktuelnim problemima. Ako takvih informacija nema, znači nema ni problema. U tom slučaju pretpostavljam da se "sigurne kuće" opravdano zatvaraju. Da li je tako?

Ubijanje jeftinije od azila

Od 17. marta do  kraja aprila 2010. na ulicama grada Zaječara je uhvaćeno i ubijeno više od 200 pasa lutalica.

Šinteri su ih mučki hvatali sajlama, a u kamion ubacivali ogromnim klještima. Samo u jednom danu je ubijeno 20.03 na 21.03 više od 80 pasa !!!
Prema izjavama mnogih svedoka, psi nisu humano uspavljivanji, već su mučki ubijani motkama, metalnim šipkama, daskama, udarani o beton, gušeni do smrti !!!
Priča o mučkom ubistvu pudlice po imenu Ogi na fejsbuku je izazvala poveću pažnju ljubitelja pasa.
U naselju Kraljevica, šinter je naočigled 10 svedoka, izudarao kucu sa slike po kičmi koja se pre 2 dana bila okotila !!!
Takodje su u naselju Kraljevica 2 šintera uhvatila 2 štenca sajlama, tako ih vukli preko pola parka, dok su oni jadni BUKVALNO vrištali za pomoć, digli ispred kamiona na rame kao da nose dzakove dok nisu pritrčali ljudi u pomoć !!!

UČK - Keče, nož i besa

Teroristička organizacija koju čine pripadnici albanskih ekstremista (u srpskom narodu od davnina poznati pod imenom balisti) formirana je sa ciljem teritorijalnog izdvajanja Stare Srbije (južnog regiona Srbije, Kosova) iz Jugoslavije, ili se-cesionističkog odcepljenja od Srbije. Rodjena je krajem 1992. godine u tako misterioznim okolnostima da je čak i sam Ibrahim Rugova sumnjao u njeno postojanje sve do kraja 1997. godine, smatrajući da je to bila provokacija srbijanske tajne službe. Teroristička organizacija UĆK pročula se atentatima posebno onim koji je počinila 11. februara '96. kada je postavila bombe u pet kampova za srpske izbeglice iz Kninske Krajine smeštenih na Kosovu i Metohiji. Dva meseca kasnije osam srbijanskih policajaca u civilu ubijeni su u Dečanima i Peći od strane pripadnika UĆK. U 1997. ova teroristička organizacija još se više pojačava na svim nivoima i stvara jedinice za brze akcije sa snagama od nekoliko stotina ljudi. U godinu dana izvršavaju 14 atentata na Kosovu i jedan u Makedoniji. Zahvaljujući svojim mrežama u šiptarskim klanovima (plemenima) na Kosovu i Metohiji pripadnici UĆK sistematski ubijaju gradjane Srbije a po najpre Šiptare koji su lojalni gradjani ove države, posebno one koji rade za potrebe srbijanske tajne službe. Od tog trenutka UĆK se smatra dovoljno jakom i za javno pojavljivanje. Po prvi put tri njena uniformisana pripadnika sa maskama na glavi pojavljuju se na sahrani jednog od njihovih saboraca na groblju u Skenderaju 28.novembra 1997. 

Terorizam u Srbiji

Na zelenoj transferzali Teheran-Sarajevo postojala je samo jedna prepreka stara četrnaest vekova. To je Srbija, zemlja pravoslavnih hrišćana, država stvarana još za vreme vizantijskog carstva, država koja je 1219. godine stekla sve atribute jedne, u to vreme, najsavremenije hrišćanske države. Šiptari su, kao albanska manjina u Jugoslaviji pa i samoj Srbiji, konačno, posle 60 godina od masovnog doseljavanja severno od Prizrena, dobili pravu i punu podršku Irana.

Terorizam kao međunarodno pravo

jul 1999.
Piše: Kokanus

Bilo je očigledno za većinu onih koji su pratili događaje na Balkanu još od 1990. godine, posebno tokom građanskih sukoba koji su rezultirali secesionističkim odcepljenjima Slovenije, Hrvatske kao i Bosne, da je Kosovski vilajet bure baruta koje će brzo eksplodirati. Kada je došlo pitanje Kosovskog vilajeta zapad je primenio ista pravila kojih se pridržavao u svojim pređašnjim akcijama na prostorima Jugoslavije posle 1990. god.